Ako sebe doživljavate kao boema, a u kafanu volite da odete kad god vam se za to ukaže prilika onda je ovo prava priča za vas. Srbija je u svetu poznata po mnogo čemu, od čuvenih tradicionalnih jela do prirodnih lepota. Ipak, oni koji su je posetili kažu da im je najveći utisak ostavila upravo taj fascinantna srpska kafana.
Kada pokušate nekom strancu da objasnite razliku između kafane i kafea, restroana i pub-a, velika je verovatnoća da u tome nećete uspeti. Nejasna razlika postoji sve dok na svojoj koži ne osete razliku i ne dožive na pravi način srpsku kafanu.
Utkana u tradiciju srpskog naroda kafana je oduvek bila bitan deo svakodnevice naših ljudi. U prvim kafanama su se vodili bitni razgovori, donosile životno važne odluke, ali i slavili najvažniji momenti. Već početkom 16.veka Beograd postaje grad sa veoma razvijenom trgovinom, a njegov uticaj u Evropi raste. Nakon što su Turci 1521. godine osvojili Beograd, sa sobom su doneli naviku ispijanja domaće crne kafe. Već posle godinu dana dolazi do nastanka prve kafane u srcu Beograda, na Dorćolu. U njoj je za razliku od današnjih kafana služeno samo jedno piće - kafa. Vremenom kafana je postajala ozbiljna kulturna institucija, a u vreme Miloša Obrenovića nastala su i prva pravila ponašanja u kafani, zabranjeno je bilo psovanje i pušenje. Ipak, sačekaćemo nekoliko vekova dok ne dođe do prave ekspanzije dobre stare srpske kafane.
Tek krajem 18. i početkom 19.veka dolazi do procvata srpske kafane. U istorijskim podacima se može videti da je na prelasku iz jednog veka u drugi postojalo po 1 kafana na svakih 50 ljudi. Uticaj koji je ona imala na tadašnji život zapisan je u mnogim pesmama i pričama iz tog doba. Najimućniji, najobrazovaniji i najpoznatiji ljudi bili su sastavni deo kafanskog života, tamo su se stvarale najlepše pesme, a neki od prvih muzičkih instrumenata započeli su život upravo u kafani. Tokom vekova kafana je menjala ime više puta, pa se u pričama pojavljuje kao mehana, birtija, kavana, restoran, gotionica, bife, bistro... U manjoj meri se menjala, negde se služila samo i isključivo kafa, u drugima ste mogli da popijete domaću rakiju ili pivo, a u ponekim je moglo da se pojede i nešto na kašiku.
Najstarija kafana u Beogradu "Znak pitanja" nastala je 1823. godine i to u samom srcu Beograda, u Ulici Kralja Petra, preko puta Saborne crkve. Od svog otvaranja do danas manje više je zadržala isti izgled. Pozat kao jedan od glavnih oraganizatora Prvog srpskog ustanka Naum Ičko je odlučio da na zahtev kneza Miloša Obrenovića podigne kuću u kojoj je nastala upravo ova kafana. Mala srednjevekovna kuća zadržala je svoj arhitektonski izgled u potpunosti. Ova čuvena beogradska kafana poznata je i po tome da je bila prvo čitalište "Srpskih novina", a njen redovni gost je bio Vuk Stefanović Karadžić. Do danas ova kafana živi svoj život i okuplja istinske ljubitelje kafana na istom mestu kao pre 3 veka.
U srpsku istoriju upisane su i druge kafane iz toga perioda. Intersantno je da je prva sijalica u Beogradu zasijala upravo u kafani "Proleće", koja je kasnije promenila naziv u "Hamburg", a danas se upravo u toj ulici, Masarikovoj, nalazi grada "Elektrodistribucije".
I danas kafane imaju veoma veliki uticaj na društveni život ljudi svih starosnih doba. Veliki broj različitih tipova kafana, kao što su poznati beogradski klubovi Klub Gotik, Klub Freestyler, Klub kafana Tarapana, zatim kafana Sipaj, ne pitaj, Kafana Ona moja i mnoge druge i danas su mesto glavnih dešavanja u gradu.
Tu se proslavljaju bitni porodični trenuci, prave se punoletstva, slave se poslovni uspesi, a često su i mesta na kojima se rađaju prve ljubavi. O uticaju kafane na ovdašnji život ispričane su mnoge priče, a jedno je sigurno... Nastaviće se još dugo, dugo dokle god kafana kao institucija bude postojala na ovim prostorima.
